Захваљујући близини реке и изузетно богатом ловишту у Новом Бечеју постоје изванредни услови за развој ловног и риболовног туризма.
Посебну погодност пружа Хотел "Тиски цвет" са две звездице, смештен уз саму Тису, који може да прими близу 100 гостију, у лепо уређеним собама.

У близини Хотела је спортска хала, као и остали спортски терени, тако да су услови за припреме спортиста веома повољни, а близина Тисе и Канала ДТД пружа могућност и за активност спортских риболоваца.
Посебну туристичку атракцију представља Слано копово, својеврсни резерват ретких птица, биљака и животиња, под заштитом државе и Тиса са својим јединственим феноменом тиским цветом.

Период ројења овог мрежокриластог инсекта, чија ларва живи на дну споротекућих река, отпочиње средином јуна, када се на површини Тисе појављују ројеви са милионима јединки, па се каже да Тиса "цвета". Након обављеног спаривања, такозваног свадбеног лета, женке полажу 7 до 8 хиљада јаја на површину воде, да би се она потом постепено спустила на дно и пронашла погодно место за развој. Развој ларве траје три године, а живот овог крилатог "цвета" само један једини дан.

Слано Копово

Уредбом Владе Републике Србије "Слано копово" је 2001. године проглашено за Специјални резерват природе, на површини од 976 хектара, као природно добро од изузетног значаја И категорије. За званичног стараоца резервата именовано је Ловачко друштво из Новог Бечеја.

Слано копово представља једну од последњих очуваних бара на слатинама Војводине. У давној прошлости Тиса је често мењала свој ток, разливала се и плавила околне низине, па Слано копово представља један од прастарих меандара Тисе.

Слано копово представља непроцењив центар особене биолошке разноврсности живог света на просторима Војводине и репрезентативан пример слатинских станишта која су на граници потпуног нестајања. То је једно од најважнијих и најособенијих станишта птица у Србији и средњем делу Европе. На Сланом копову се гнезди знатан број ретких и угрожених врста птица, али је оно још значајније као успутна миграторна станица више стотина хиљада птица водених станишта из многих крајева Европе и западног Сибира. Слано копово је посебно важно за задржавање ждралова, шљукарица, чапљи, патака и гусака. Током пролећне и јесење сеобе на Сланом копову се у једном тренутку може окупити преко 15.000 сивих ждралова (Грус грус), 20.000 различитих врста патака и преко 5.000 гусака.

На подручју Сланог копова се јављају специфичне слатинске заједнице Тхеро - салицорниетае које су у фази нестајања у целој Панонској низији. Печат пределу даје доминантна халофитска (слатинска) вегетација, која је везана за солончаке и изградјена од већег броја ретких и угрожених врста, па су законом строго заштићене као природне реткости.

Због својих изузетних вредности Слано копово је 1989. и 2000. године проглашено за медјународно значајно станиште птица по ИБА пројекту на површини од 2.660 хектара. Због свеукупних природних вредности и богатства биодиверзитета, Слано копово је номиновано за упис на листу мочварних (водених) станишта од изузетног медјународног значаја по Рамсарској конвенцији.