Zahvaljujući blizini reke i izuzetno bogatom lovištu u Novom Bečeju postoje izvanredni uslovi za razvoj lovnog i ribolovnog turizma.
Posebnu pogodnost pruža Hotel "Tiski cvet" sa dve zvezdice, smešten uz samu Tisu, koji može da primi blizu 100 gostiju, u lepo uređenim sobama.

U blizini Hotela je sportska hala, kao i ostali sportski tereni, tako da su uslovi za pripreme sportista veoma povoljni, a blizina Tise i Kanala DTD pruža mogućnost i za aktivnost sportskih ribolovaca.
Posebnu turističku atrakciju predstavlja Slano kopovo, svojevrsni rezervat retkih ptica, biljaka i životinja, pod zaštitom države i Tisa sa svojim jedinstvenim fenomenom tiskim cvetom.

Period rojenja ovog mrežokrilastog insekta, čija larva živi na dnu sporotekućih reka, otpočinje sredinom juna, kada se na površini Tise pojavljuju rojevi sa milionima jedinki, pa se kaže da Tisa "cveta". Nakon obavljenog sparivanja, takozvanog svadbenog leta, ženke polažu 7 do 8 hiljada jaja na površinu vode, da bi se ona potom postepeno spustila na dno i pronašla pogodno mesto za razvoj. Razvoj larve traje tri godine, a život ovog krilatog "cveta" samo jedan jedini dan.

Slano Kopovo

Uredbom Vlade Republike Srbije "Slano kopovo" je 2001. godine proglašeno za Specijalni rezervat prirode, na površini od 976 hektara, kao prirodno dobro od izuzetnog značaja I kategorije. Za zvaničnog staraoca rezervata imenovano je Lovačko društvo iz Novog Bečeja.

Slano kopovo predstavlja jednu od poslednjih očuvanih bara na slatinama Vojvodine. U davnoj prošlosti Tisa je često menjala svoj tok, razlivala se i plavila okolne nizine, pa Slano kopovo predstavlja jedan od prastarih meandara Tise.

Slano kopovo predstavlja neprocenjiv centar osobene biološke raznovrsnosti živog sveta na prostorima Vojvodine i reprezentativan primer slatinskih staništa koja su na granici potpunog nestajanja. To je jedno od najvažnijih i najosobenijih staništa ptica u Srbiji i srednjem delu Evrope. Na Slanom kopovu se gnezdi znatan broj retkih i ugroženih vrsta ptica, ali je ono još značajnije kao usputna migratorna stanica više stotina hiljada ptica vodenih staništa iz mnogih krajeva Evrope i zapadnog Sibira. Slano kopovo je posebno važno za zadržavanje ždralova, šljukarica, čaplji, pataka i gusaka. Tokom prolećne i jesenje seobe na Slanom kopovu se u jednom trenutku može okupiti preko 15.000 sivih ždralova (Grus grus), 20.000 različitih vrsta pataka i preko 5.000 gusaka.

Na području Slanog kopova se javljaju specifične slatinske zajednice Thero - salicornietae koje su u fazi nestajanja u celoj Panonskoj niziji. Pečat predelu daje dominantna halofitska (slatinska) vegetacija, koja je vezana za solončake i izgradjena od većeg broja retkih i ugroženih vrsta, pa su zakonom strogo zaštićene kao prirodne retkosti.

Zbog svojih izuzetnih vrednosti Slano kopovo je 1989. i 2000. godine proglašeno za medjunarodno značajno stanište ptica po IBA projektu na površini od 2.660 hektara. Zbog sveukupnih prirodnih vrednosti i bogatstva biodiverziteta, Slano kopovo je nominovano za upis na listu močvarnih (vodenih) staništa od izuzetnog medjunarodnog značaja po Ramsarskoj konvenciji.