Јеврејска заједница у Новом Бечеју, пре рата, бројала је преко 220 Јевреја који су оставили неизбрисив траг у месту у којем су живели и радили, док је синагога у Новом Бечеју постојала од 1865. до 1947. године када је, најпре, продата, а затим и срушена.

Присутнима су се овом приликом обратили Љиљана Попов, председница Јеврејске општине Зрењанин и Мирослав Мацура, помоћник председника општине Нови Бечеј.

„Заједнички суживот је био за пример осталим заједницама. Ваш суграђанин, вероватно покојни, господин Киселички написао је једну брошуру 1993. године, априла сте ви то штампали као интерни акт или књигу још неозваничену, коју управо треба да договоримо са новобечејском општином, јер ми бисмо то за Нови Бечеј да урадимо да буде ваша књига и да буде овековечено, јер је ту исписано свих 247 имена, 146 страдалника, њихова генеза, све што постоји. Све је прожето суживотом са осталим народима који су овде били, што је куриозитет, да је таква књига, документацијски материјал, али је прожет и осећањима, ситуацијом и за покољења показатељ како би требало живети“, истакла је Љиљана Попов.

„Данас смо се окупили на овом месту да оживимо сећање на наше суграђане, комшије, пријатеље, родбину, који су живели са нама пре 83 године у Новом Бечеју, који су остварили велики утицај и оставили трага овде и допринели да се општина развија. Нажалост, зло које тада у целом свету почело није заобишло ни Нови Бечеј. Зато се општина Нови Бечеј труди да одржава сећање на наше суграђане који су нам у аманет оставили много тога, до Шлезингерове палате до Вајсовог магацина и јеврејских горбља која се трудимо да одржавамо, јер на тај начин, дакле, чувамо сећање на наше суграђане са којима смо заједно живели“, закључио је Мирослав Мацура.