Позив новобечејској библиотеци да учествује у програму манифестације стигао је од Српско-цинцарског друштва „Луњина“, организатора манифестације, у сусрет 23. мају, Националном дану Цинцара. Према Давидовићевим речима, новобечејска завичајна збирка чува сећање на богату историју Новог Бечеја, која делом обухвата и цинцарску историју. Поред локалних извора, предавање је, како каже, припремио истраживајући и изворе доступне у Архиву Војводине: „Припремили смо једно кратко предавање на тему Цинцара у Ауустроугарској монархији, али са нагласком на локалну, новобечејску историји и на познате Цинцаре, као што су били први власник Новог Бечеја Павле Хаџи Михајлов, затим Јене Сентклараи чији је отац био цинцарског порекла, Шандор Дада који од 1840. до 1848. године био редитељ и вођа дилетантске позоришне дружине у Новом Бечеју. Такође, представили смо и одређена документа која смо набавили из Архива Војводине која говоре о томе какав допринос су Цинцари дали у животу Новог Бечеја тог времена.“

У сарадњи са „Нушић“ фондацијом у оквиру програма „Дана цинцарске културе“ у Kући Kраља Петра И приказана је и изложба „Светлосни записи од Нушића до Соје“. Изложбу је детаљније представио управитељ „Нушић“ фондације, Небојша Нушић, праунук нашег познатог комедиографа Бранислава Нушића који је и сам био цинцарског порекла.

Према речима Аристотелиса Мартиновића, председника Српско-цинцарског друштва „Луњина“ из Београда, Цинцари су 23. маја 1905. године од Турака први пут добили признање да су нација, па се управо тај датум обележава свуда у свету где код се налазе Цинцари: „Цинцари су де фацто романско племе које је дошло из северне Грчке и населило Албанију, Македонију, Србију и скоро цео Балкан. Свуда где су дошли само су позитивну енергију доносили. Главни центар им је био у Москопољу у Албанији где су развили економију, науку, културу и образовање. Међутим, Али-паша Јањински је крајем 18. века решио да их потпуно уништи. После тога настала је цинцарска дијаспора, селе се по целом Балкану, а има их и у Америци. Kако кажу, ми Цинцари имамо две отаџбине, једну у души , а једну у земљи у којој живимо.“

У оквиру музичког програма манифестације одржан је концерт под називом „Осу се небо звездама“ квартета „Маестре“ из Сремске Митровице, уз наступ вокалног солисте, баритона Александра Стефана Радишевића.