Овим путем кренула је и Новобечејка Анастасија Попов која о белом мантилу и овој професији, како каже, сања од најранијег детињства.

Она је данас студент на Државном медицинском институту Ростов у Русији, а њен потенцијал и истрајност међу првима је препознала професорица у зрењанинској школи, на чију је иницијативу и започела припреме за пријемни испит.

Живот у Русији, поред стручног усавршавања, донео јој је и нова пријатељства, упознавање других култура, али и језика, што ће јој, испоставиће се, постати нова сфера интересовања.

Школовање се, како објашњава, у много чему разликује од овог у Србији, па је тако тамо студентска година подељена на летњу и зимску сесију, а за показано знање постоје само 3 оцене.

Иако сам просек није пресудан, она се, каже, труди да га одржи како би једнога дана поносно понела и титулу такозване Красне дипломе. Била је учесница на олимпијади из руског и латинског језика, али и анатомије, а до сада је написала и два научна рада као својеврстан залог за будућност на путу ка остварењу зацртаног циља.

Упркос тежини и одговорности позива који је одабрала, са пуно ентузијазма млађима од себе поручује: “Првенствено морају бити довољно јаки, да знају какве све то жртве носи са собом, али ако имају и циљ и жељу треба само да гурају напред и да верују у себе.”