СЛАНО КОПОВО - РЕЗЕРВАТ ПТИЦА

Слано копово је један од последњих репрезентативних примера панонских слатина и пустара које су од изузетног знацаја за оцување богатства биљног и животињског света Војводине. Настало је деловањем реке Тисе која је у прошлости цесто мењала свој ток, разливала се и плавила околне удолине.

Слано копово је један од последњих репрезентативних примера панонских слатина и пустара које су од изузетног значаја за очување богатства биљног и животињског света Војводине. Настало је деловањем реке Тисе која је у прошлости често мењала свој ток, разливала се и плавила околне удолине. Један од прастарих речних меандара је и Слано копово, у Банату код Новог Бечеја, заостао након обилних мелиорација на тлу Војводине.

На подручју Сланог копова се јављају специфичне слатинске биљне заједнице које су у фази нестајања у целој Панонској низији. Оне се одликују присуством великог броја ретких и угрожених врста и, осим на Сланом копову, очувале су се још једино на локалитетима Окањ и Русанда.

Специјални резерват природе ”Слано копово” је уредбом Владе Републике Србије 2001. године проглашен за природно добро од изузетног значаја прве категорије. За стараоца овог природног, добра које се простире на 976 хектара, одредено је Ловачко удружење из Новог Бечеја.

У јулу 2004. године Слано копово је проглашено за светски значајно водено станиште по Рамсарској конвенцији, коју је наша земља ратификовала 1976. године. Тиме је отворена нова страница у заштити и могућност развоја међународних пројеката на овом јединственом подручју у Војводини, на добробит локалног становништва и природе.

Овај резерват једно је од најважнијих и најособенијих станишта птица у Србији и Европи, где се гнезди знатан број врста са светске црвене листе угрожених птица. До сада је на Сланом копову забележено присуство више од 200 различитих врста. Ово подручје је најзначајнија успутна миграторна станица за више стотина хиљада птица водених станишта из многих крајева Европе и западног Сибира.

Због својих изузетних вредности, Слано копово је 1989. и 2000. године означено као медународно значајно станиште птица по ИБА пројекту с површином од 2.660 хектара. Током јесени на овом јединственом простору окупља се чак 20.000 ждралова, што је особеност свега неколико локалитета у Европи. Слано копово је било последње гнездилиште плавокљуне патке у нашој земљи, која је изумрла пре четири деценије.

Уз финансијску помоћ Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине и одрживи развој на Сланом копову су претходних година реализоване бројне акције везане за активну заштиту, као и активности усмерене на промоцију резервата у јавности.

Постављено је неколико информативних табли, изграђене су три осматрачнице за љубитеље природе, а штампан је и проспект резервата. У плану је и изградња пријемног пункта за посетиоце, који би се састојао од осматрачнице, надстрешнице и просторија за чувара резервата и где би они могли да добију промотивне материјале.