СОКОЛАЦ - ДВОРАЦ ДУНЂЕРСКИ

Дворац је изградио Лазар Дунђерски у последњим деценијама 19. века. Дворац је добила у мираз Емилија Ивановић, кћерка Лазара Дунђерског, као и читаво имање које се звало "Велики салаш" које је обухватало 3997. јутара. Зграда је приземни слободно стојећи објекат у пространом парку. У основи зграда је изгужени правоугаоник са наглашеним улазним портиком и колским прилазом.

Портик носе четири стуба, покривен је црепом, и у њему је смештен главни улаз у зграду. Задња фасада има покривену терасу на високом постаменту са шест мањих стубова. Једноставност објекту даје четворосливно кровиште, са осматрачницом на врху.

Дворац је типа пољских двораца тога периода, са симетричним распоредом просторија и улазним холом као главном комуникацијоном просторијом. Архитекта је спровео до детаља идеју и основне одлике класицистичког стила. У комплексу имања Соколац има неколико помоћних објеката и мала приземна класицистичка приземна зграда, зидана као стан за домара. Економски објекти, штале и низ мањих зграда, накнадно су подигнути за различите намене живота и рада на имању. Данас је дворац са парком у доста лошем стању, иако је део приватне своине. Добро је што дворац има чувара, јер се у њему налази доста оригиналних ствари и слика Ленке Дунђерске из доба док су имањем управљали Дунђерски. Дворац је проглашен за споменик културе 2001. године.

Власник дворца Лазар Дунђерски је био добар коцкар, али једног дана је на картама изгубио и дворац и имање око њега. Противник Лазара Дунђерског је понудио да би ако наравно жели, Лазар могао да поврати цело имање само једним пуцњем из пиштоља. Наравно да то и није био тако лак задатак јер је морао да погоди јабуку на глави своје супруге.

Поред свог ризика да изгуби и жену и имање Лазар је прихватио понуду. Нанишанио је, задржао дах и опалио. Лазару дефинитивно није био дан за картање, али зато за лов итекакав. Није му задрхтала рука и погодио је јабуку на глави своје супруге и повратио и имање и дворац.