ИСТОРИЈА НОВОГ БЕЧЕЈА

Према археолошким истраживањима извршеним на Матејском броду и Борђошу, који се налазе неколико километара од Новог Бечеја, утврђено је да прва људска насеља на овим просторима датирају из млађег каменог и бронзаног доба. Први писани документи помињу Нови Бечеј као град тврђаву (Castelum de Beche) 1091.године, а остаци ове, некада импозантне грађевине, на самој обали Тисе, с ведоче о прохујалом времену и освајачким походима Кумана, татарских коњаника Бату-кана, витезова Ђурда Бранковића, Хуњади Јаноша и Мехмед паше Соколовића. Утврђење је, до темеља уништено одредбама Карловачког мира 1701.године.

 Недалеко од Новог Бечеја налазе се и остаци бенедиктанског манастира Араче, једног од најстаријих споменика средњовековне архитектуре овог краја из тринаестог века.

Данашњи Нови Бечеј настао је спајањем два насеља Врањева и Новог Бечеја. Током своје историје звао се Турски Бечеј, Францисдорф, Врањево и Волошиново, а од 1952.године добија име које носи и данас.

У његовој богатој историји проналазимо податке о томе да је овде 1830.године основана редовна школа и прва дилетантска дружина, 1838. почела је са радом народна читаоница-касина, а 1860.године основано је прво професионално путујуће позориште Јована Кнежевића.

У Врањеву је рођен познати српски композитор Јосиф Маринковић(1851-1931), као и оперска и драмска уметница Теодора Боберић Арсеновић (1885-1960), славни европски театролог и редитељ Јоца Савић (1847-1915), проналазач Огњеслав Kостовић ( 1851-1918), др Јене Сентклараи (1843-1925) теолог и филозоф, дописни члан Мађарске академије наука и Српског ученог друштва и почасни члан Матице српске, др Јанош Фараго ( 1889-1936) теолог, професор Теолошког факултета у Темишвару, а касније, драмски уметник Славко Симић, Дубравка Нешовић и многи други.













        



Република Србије,
Аутономна Покрајина Војводина

ФОТОГРАФИЈЕ

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…