свечаним програмом обележили су 100 година од победе Kраљевине Србије у Првом светском рату.

Програм у Дому културе чинила су три сегмента, а у оквиру првог, у приземљу ове установе одржана је промоција књиге „Улога садашње општине Нови Бечеј у процесу присаједињења Баната Kраљевини Србији“,историчарке Јоване Kасаш, након чега је уследило отварање истоимене изложбе у галерији „Село“, историчарке уметности Јелена Пауљев.

Директор Дома културе општине Нови Бечеј, Новица Блажин, захвалио се овом приликом Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе са верским заједницима на подршци коју је пружио у оквиру овогодишњег конкурса: „Препознали су нашу идеју да се и ми прикључимо већим срединама и градовима у обележавању овог историјски битног јубилеја за Републику Србију. Сто година је прошло од тог чина, Велике народне скупштине која је одржана 25. новембра. Намерно смо изабрали да овај датум обележимо пар дана касније јер се у медијима могло видети да је била велика церемонија у Новом Саду, месту где је Војводина прикључена тадашњој Kраљевини Србији. Узели смо учешће пре свега да бисмо одржали, могли бисмо рећи, локални час историје тако што смо издали књигу под називом „Улога садашње општине Нови Бечеј у процесу присаједињења Баната Kраљевини Србији“. Дакле, у питању је час локалне историје кроз ову књигу и изложбу која се налази у галерији „Село“ и тамо ће бити до краја године.“

О томе каква је заправо била улога тадашњег Турског Бечеја, Врањева, Kарлова, Беодре, Kумана и Бочара, а данашње општине Нови Бечеј на чувеној Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, на којој је изгласано присаједињење ових територија Kраљевини Србији, објаснила нам је историчарка Јована Kасаш: „Прошле недеље сам на истом овом месту, у Дому кутуре општине Нови Бечеј одржала предавање о уласку српске војске у Турски Бечеј и Врањево, а ово је наставак победе српске војске. Војне победе су условиле да дође до присаједињења, тако да је ово други велики датум, дакле, 25. новембар 1918. године, када се територије на које је ушла српска војска, односно територије Баната, Бачке и Барање, где су живели Срби, присајединила Kраљевини Србији, а касније Kраљевству Срба, Хравата и Словенаца. Ми смо желели да дамо свој скроман допринос као општина Нови Бечеј и да исто обележимо тај датум, јер наша улога уопште није била тако мала. Од 757 делегата на Великој народној скупштини у Новом Саду било је 27 делегата са ових простора.“

Надовезавши се на књигу Јоване Kасаш, историчарка уметности, Јелена Пауљев, припремила је изложбу, а овом приликом испричала је и појединости о слици која се ових дана могла видети на сваком кораку, а која приказује Велику народну скупштину у Новом Саду 1918. године: „Овим путем позивам посетиоце да из неког другог угла, кроз прикупљен визуелни материјал, такође спознају ту важну причу о присаједињењу, а нарочито моменат када је општина Нови Бечеј и те како утицала на ову важну годишњицу коју сада већ неколико месеци славимо у АП Војводини, али и широм Републике Србије. Углавном смо се фокусирали на прикупљање материјала са локала. Међутим, има један интересантан део који се тиче сликарства, јер су многи, најпознатији српски сликари у 19. веку рођени управо у Банату, што је заиста интересантна чињеница. Њихове капиталне слике су посвећене восковођама из Великог рата или неким другим личностима које су утицале на идеју присаједињења. Уопште, кроз њихово сликарство се и током 19. века провлачила идеја о уједињењу свих Срба из Војводине са Kраљевином Србијом. То је идеја која је, наравно, кулминирала током Првог светског рата и то се такође може видети у оквиру изложбе. Слика „Велика народна скупштина у Новом Саду 25. новембра 1918. године“ је из 1925. године. Данас припада новоотвореном Музеју присаједињења, а до скоро је припадала Музеју Војводине који ју је сада уступио. Аутор је сликар Анастас Боцарић и слика је заправо недовршена због болести сликара. На њој се налазе портрети 757 делегата из покрајина које су присаједињене, дакле, Баната, Бачке и Барање. Оно што је интересантно јесте да је и сам сликар апеловао да му делагати шаљу своје фотографије или да дођу лично да позирају, тако да је то један важан, више историјски, него уметнички документ о овом важном догађају којем смо и посветили овај програм.“

У оквиру трећег сегмента програма у великој сали Дома културе у Новом Бечеју одржана је позоришна представа Милосава Буце Мирковића под називом „Небеске шајкаче“ у извођењу Сцене младих Трстеничког позоришта којом су приказана страдања и голгота српског народа у Првом светском рату.