Он је истакао да је афричка куга код свиња тренутно забележена у Румунији и да је извесно да ће прећи у Србију. Најугруженије су општине које се налазе ближе граници, дакле, општине Сечањ, Житиште и Нова Црња. Од мера које грађани једино могу да предузму, јесу биосигурносне мере, односно да дезинфекцију доведу на највећи могући степен, каже Стојшин: „Мере су смртност свиња или уколико не дође до смтрности, свиње се убијају пошто против афричке куге не постоје ни вакцинација ни лек. Сва срећа није зооноза, дакле, не може прећи на човека, али биосигурносне мере су те мере које могу да спрече да не дође до појаве ове болести. Значи, не хранити свиње помијама, строго водити рачуна о хигијени. Уколико неко има велику фарму мора имати и заштитна одела и обућу коју ће користити само на тој фарми. Дакле, нема да долази комшија да види свиње или неко други да се уводи у фарму. Такође, морају постојати дезинфекционе баријере или сунђере натопљене дезинфекционим средством. Потребно је све довести до највишег степена заштите што се тиче дезинфекције.“

Протеклих дана пожари настали паљењем стрништа у читавом региону стварају озбиљне проблеме, међу којима су и последњи забележени када је дошло до ланчаног судара због дима: „Прво и основно што се тиче пољоприведе, паљењем стрништа доводимо до деградације земљишта јер смањујемо проценат хумуса и земљишту, а знамо да је хумус индикатор плодности. Овом праксом уништавамо корисне бактерије које нам помажу у разлагању ђубрива и производњи хумуса. Дакле, ако палимо земљишта палимо и те бактерије која су нам потебне, а за неколико година имаћемо деградацију земљишта, односно смањење хумуса у њој.“

Поред деградације земљишта и дима који на аутопутевима и магистралама може изазвати саобраћајне незгоде, паљење стрништа ствара и велику штету резрватима природе, па као последицу може имати и природну катастрофу.