Наиме, ове године истраживања трају пуна два месеца, током јула и августа, а главни циљ се не мења, истражити остатке Бечејске тврђаве у што већој мери и открити преостале делове њених зидина на копну. Према речима Александра Шаламона, кустоса-археолога зрењанинског музеја, археолошка истраживања подржали су ресорно министарство и општина Нови Бечеј: „Веома сам поносан и задовољан што смо другу годину за редом у овој улози на локалитету Стари град. Велико ми је задовољство што је Министарство културе и информисања Републике Србије издвојило велика средства за истраживање овог локалитета, што зачи да је препознало потенцијал научних истраживања, као и нашу идеју о овоме као туристичкој дестинацији. Локална самоуправа је као и прошле године, такође, учествовала у суфинансирању. Ми смо један, да кажем, већ уигран тим заједно са ТО општине Нови Бечеј и радимо на томе да поред научних истраживања ово место постане одредиште, односно тачка у културно-образовном смислу која ће имати улогу као нова туристичка дестинација.“

Шаламон се овом приликом осврнуо и на сама ископавања и научна истраживања археолошког локалитета покрај Тисе, односно на њихов план за ову годину: „За циљ имамо да истражимо једну површину око северне куле, са спољне стране. Оно што нам је приоритет јесте да завршимо започете сонде од прошле године и сада се налазимо на дубини од око три метра. У питању је културни хоризонт за који претпостављамо да је хоризонт неке битке с обзиром да смо у слоју нашли велику концентрацију пушчаних зрна, топовских кугли, уломака опеке, камена и осталог грађевинског материјала што је вероватно део неке деструкције. Имамо срећу да смо у том рушевинском слоју нашли и нумизматички материјал, тако да се надамо да ћемо успети да га хронолошки одредимо. Претпостављамо да је он из периода освајања 1551. године и преласка овог утврђења под османлијску власт.“

Шаламон се нада да ће водостај Тисе дозволити да ископавања достигну дубину у оквиру које би могли да се истраже и старији хоризонти овог археолошког локалитета: „Оно што нас, такође, радује јесте да је испод овог рушевинског слоја констатована очувана фортификација, тако да се надамо да ћемо једноставно спуштањем на старији хоризонт моћи да сагледамо и те неке старије грађевинске фазе.“

Поред археолошких истраживања на копну, интезивно се ради и на прикупљању историјске грађе која је везана за Бечејску тврђаву. Циљ је да се са свих страна сакупи што више релевантних информација како би се дошло до јасније слике о животу на овом простору, истакао је овом приликом Шаламон.