“Наша идеја је била да ово стајалиште буде другачије од осталих и да свакако буде место за промоцију дечјег ликовног стваралаштва, као и да се дечји радови изместе из оквира затворених школских галерија и приближе широј публици. Сматрамо да смо изградили још једно паметно стајалиште које ће, између осталог, промовисати ликовну културу.”

Аутобуска стајалишта су данас махом слична. „Паметна“, уз интернет конекцију и соларно напајање, али најчешће не испуњавају своју основну намену – заклон од временских (не)прилика. Ово аутобуско стајалиште финансирала је Месна заједница у износу од око 500 хиљада динара, и и те како пружа сигурно уточиште од кише, ветра, па и сунца, а уз све то је и „обучено” у веселе боје и облике.

“Идеја је потекла од основних боја и холандског сликара и теоретичара сликарства Пита Мондријана који је развио један облик апстрактне уметности – неопластицизам. Самог Мондријана карактеришу препознатљиви правоугаоници у примарним бојама, истакнути правим црним линијама на белој подлози”, закључио је Давидовић.