Kровну организацију козара поред Скупштине, Надзорног и Извршног одбора чине и одбори за гајење коза, за прераду и квалитет производа, за промоцију и продају производа и услуга и за сарадњу и пројекте. Сусрет козара Србије у Kуману организовали су „Добра фарма“ из Добричева, Зоран Гагић из Новог Милошева и Рајко Варадинац из Kумана који је изабран и за првог председника Удружења козара Србије.

Варадинац се овом приликом осврнуо на утицај новог Удружења козара Србије на локалне сточаре: „Предлог је да се формирају и пододбори у оквиру којих би се људи посебно укључили и своје потребе које су на локалу задовољили. Са друге стране, једна од идеја је да се за сваки део, дакле, био локал, општина или округ или ако причамо о Банату, Бачкој, Срему, југу, центру, истоку или западу Србије, избрендира по једна врста сира који ће бити аутохтон са тог подручуја и да се тако представимо тржишту.“

Сусрет козара у Kуману, између осталих, подржали су и др Иван Пихлер са Пољопривредног факултета у Новом Саду, професор Цвијан Мекић са Пољопривредног факултета у Земуну, доктор ветеринарске медицине Сава Лазић, директор Научног института за ветеринарство Нови Сад и многи други стручњаци из области сточарства и уопште аграра.

Пети сусрет козара у Kуману званично је отворио председник општине Нови Бечеј, Саша Максимовић, који је, такође, истакао значај удруживања.

Приступницу новооснованом Удружењу козара Србије у Kуману је потписало 127 козара са циљем да ова организација буде прекретница у развоју козарства у Србији.