SLANO KOPOVO - REZERVAT PTICA

Slano kopovo je jedan od poslednjih reprezentativnih primera panonskih slatina i pustara koje su od izuzetnog znacaja za ocuvanje bogatstva biljnog i životinjskog sveta Vojvodine. Nastalo je delovanjem reke Tise koja je u prošlosti cesto menjala svoj tok, razlivala se i plavila okolne udoline.

Slano kopovo je jedan od poslednjih reprezentativnih primera panonskih slatina i pustara koje su od izuzetnog značaja za očuvanje bogatstva biljnog i životinjskog sveta Vojvodine. Nastalo je delovanjem reke Tise koja je u prošlosti često menjala svoj tok, razlivala se i plavila okolne udoline. Jedan od prastarih rečnih meandara je i Slano kopovo, u Banatu kod Novog Bečeja, zaostao nakon obilnih melioracija na tlu Vojvodine.

Na području Slanog kopova se javljaju specifične slatinske biljne zajednice koje su u fazi nestajanja u celoj Panonskoj niziji. One se odlikuju prisustvom velikog broja retkih i ugroženih vrsta i, osim na Slanom kopovu, očuvale su se još jedino na lokalitetima Okanj i Rusanda.

Specijalni rezervat prirode ”Slano kopovo” je uredbom Vlade Republike Srbije 2001. godine proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja prve kategorije. Za staraoca ovog prirodnog, dobra koje se prostire na 976 hektara, odredeno je Lovačko udruženje iz Novog Bečeja.

U julu 2004. godine Slano kopovo je proglašeno za svetski značajno vodeno stanište po Ramsarskoj konvenciji, koju je naša zemlja ratifikovala 1976. godine. Time je otvorena nova stranica u zaštiti i mogućnost razvoja međunarodnih projekata na ovom jedinstvenom području u Vojvodini, na dobrobit lokalnog stanovništva i prirode.

Ovaj rezervat jedno je od najvažnijih i najosobenijih staništa ptica u Srbiji i Evropi, gde se gnezdi znatan broj vrsta sa svetske crvene liste ugroženih ptica. Do sada je na Slanom kopovu zabeleženo prisustvo više od 200 različitih vrsta. Ovo područje je najznačajnija usputna migratorna stanica za više stotina hiljada ptica vodenih staništa iz mnogih krajeva Evrope i zapadnog Sibira.

Zbog svojih izuzetnih vrednosti, Slano kopovo je 1989. i 2000. godine označeno kao medunarodno značajno stanište ptica po IBA projektu s površinom od 2.660 hektara. Tokom jeseni na ovom jedinstvenom prostoru okuplja se cak 20.000 ždralova, što je osobenost svega nekoliko lokaliteta u Evropi. Slano kopovo je bilo poslednje gnezdilište plavokljune patke u našoj zemlji, koja je izumrla pre četiri decenije.

Uz finansijsku pomoć Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj na Slanom kopovu su prethodnih godina realizovane brojne akcije vezane za aktivnu zaštitu, kao i aktivnosti usmerene na promociju rezervata u javnosti.

Postavljeno je nekoliko informativnih tabli, izgrađene su tri osmatračnice za ljubitelje prirode, a štampan je i prospekt rezervata. U planu je i izgradnja prijemnog punkta za posetioce, koji bi se sastojao od osmatračnice, nadstrešnice i prostorija za čuvara rezervata i gde bi oni mogli da dobiju promotivne materijale.