Prezentacija potencijala opštine koju je za svoje goste iz Mađarske pripremila lokalna samouprava održana je u muzeju „Glavaševa kuća“ gde su se medijima obratili predsednik opštine Novi Bečej, Saša Maksimović i jedan od direktora Privredne komore Budimpešte, Mikloš Bornemisa, između ostalog zadužen i za turistički odsek komore.

„Zahvaljujući sve boljoj saradnji Republike Srbije i Mađarske, zahvaljući predsedniku Aleksandru Vučiću i premijeru Mađarske Viktoru Orbanu zaista su sve bolji odnosi dve države kako na privrednom tako i na turističkom planu. Ono što je bio cilj današnjeg sastanka je mogućnost finansiranja kako u privredu opštine Novi Bečej tako i u turizam naše opštine. Velika je stvar da predstavnici Privredne komore Budimpešte i samim tim predstavnici Privredne komore Mađarske posete jedno malo mesto kao što je Novi Bečej. Mislim da su današnji sastanci zaista bili sadržajni i da postoji realna mogućnost investiranja ne samo u turizam nego i u privredu opštine Novi Bečej. Mi ćemo dati sve od sebe da pokažemo da smo dobri domaćini, da pokažemo naše industrijske zone i sve mogućnosti ulaganja u turizam i ono što opština Novi Bečej ima da ponudi, a ima zaista mnogo. Želim da iskoristim priliku da se zahvalim gospodinu Bornemisi, ne samo na današnjem dolasku. Ja bih zaista voleo da imamo toliko investitora da možemo da biramo koji nam je sipmatičan, ali je za opštinu Novi Bečej svaki investitor jako bitan i značajan. Svaka ozbiljna firma je više nego dobrodošla ovde i imaće svu moguću sardnju i pomoć od lokalne samouprave“, rekao je Saša Maksimović, predsednik opštine Novi Bečej.

Današnjem sastanku prisustvovali su i potpredsednik Privredne komore Budimpešte, Gabor Bartoš, šef kabineta predsednika opštine Novi Bečej, Oto Kišmarton i direktorka Srednje škole Novi Bečej, Anita Bojić Perkin.

„Pre dve godine smo odredili našu misiju. Cilj nam je da dobre odnose između dva naroda ponovo obnovimo na polju turizma i privredne saradnje. Uz pomoć Privredne komore Vojvodine pokušali smo da saznamo koji su nam sve uslovi potrebni. Moram priznati da smo dobili veoma veliki broj podataka. Upravo zato smo sada ovde u Srednjem Banatu u Novom Bečeju jer ovde vidimo najviše mogućnosti i preduslova za razvoj saradnje. Tu pre svega mislim na razvijanje turističke saradnje koja se zasniva na zajedničkim pričama i svemu onom što povezuje Srbiju i Mađarsku. Mi smo već stupili u kontakt sa mađarskim najvećim investitorima i turističkim radnicima i mislim da ćemo veoma brzo započeti našu saradnju. Ne bih da predviđam rezultate naših dogovora, ali da bi se ostvarilo ono što smo planirali trebaće nam mnogo pomoći kako rukovodstva lokalne samouprave, tako i predsednika opštine i ostalih relevantnih struktura u Novom Bečeju. Da bismo imali dobru turističku saradnju potreban nam je i razvoj turističke infrastrukture. Bez kvalitetne vode, vodovoda, kanalizacije i svih drugih uslova koji su potrebni nema ni razvoja turizma. Radi ostvarivanja naših ciljeva planiramo učešće i Evropske unije, odnosno njenih fondova. Saradnja između vlada Srbije i Mađarske, kako je rekao predsednik opštine, ide u dobrom smeru i u velikoj meri će nam pomoći na polju saradnje. Danas smo razgovarali o tome šta bismo mogli da radimo sa opštinom Novi Bečej, ali ovo je tek prvi razgovor i u narednom periodu ćemo to sve konkretizovati“, rekao je Mikloš Bornemisa iz Privredne komore Budimpešte.

Prema njegovim rečima jedan od ciljeva buduće saradnje jeste da objekti, spomenici i sve ono što povezuje dva naroda postanu turističke atrakcije. Takođe, veliki mađarski investitori se interesuju za termalnu vodu koja postoji u regionu i razmišljaju o investicijama u određene objekte gde će se ona koristiti u oblasti turizma. Uz razvijanje termalnog turizma biće pokrenute i ostale uslužne i privredne grane, kaže Bornemisa.

Osim saradnje u oblasti turizma Mađari su zainteresovani i za tekstilnu industriju, s obzirom na to da u Srednjoj školi Novi Bečej postoji smer za tekstil i dizajn. Takođe, moguća je saradnja i u oblasti proizvodnje poljoprivredne mehanizacije i uvođenja novih tehnologija.

Prema predstavnicima Privredne komore Budimpešte potrebno je godinu do godinu i po dana priprema, dok do konačne investicije otvaranja neke fabrike obično prođe oko 3 godine. U oblasti tekstilne industije rezultati bi mogli biti vidljivi već za pola godine do godinu dana.