On je istakao da je afrička kuga kod svinja trenutno zabeležena u Rumuniji i da je izvesno da će preći u Srbiju. Najugruženije su opštine koje se nalaze bliže granici, dakle, opštine Sečanj, Žitište i Nova Crnja. Od mera koje građani jedino mogu da preduzmu, jesu biosigurnosne mere, odnosno da dezinfekciju dovedu na najveći mogući stepen, kaže Stojšin: „Mere su smrtnost svinja ili ukoliko ne dođe do smtrnosti, svinje se ubijaju pošto protiv afričke kuge ne postoje ni vakcinacija ni lek. Sva sreća nije zoonoza, dakle, ne može preći na čoveka, ali biosigurnosne mere su te mere koje mogu da spreče da ne dođe do pojave ove bolesti. Znači, ne hraniti svinje pomijama, strogo voditi računa o higijeni. Ukoliko neko ima veliku farmu mora imati i zaštitna odela i obuću koju će koristiti samo na toj farmi. Dakle, nema da dolazi komšija da vidi svinje ili neko drugi da se uvodi u farmu. Takođe, moraju postojati dezinfekcione barijere ili sunđere natopljene dezinfekcionim sredstvom. Potrebno je sve dovesti do najvišeg stepena zaštite što se tiče dezinfekcije.“ 

Proteklih dana požari nastali paljenjem strništa u čitavom regionu stvaraju ozbiljne probleme, među kojima su i poslednji zabeleženi kada je došlo do lančanog sudara zbog dima: „Prvo i osnovno što se tiče poljoprivede, paljenjem strništa dovodimo do degradacije zemljišta jer smanjujemo procenat humusa i zemljištu, a znamo da je humus indikator plodnosti. Ovom praksom uništavamo korisne bakterije koje nam pomažu u razlaganju đubriva i proizvodnji humusa. Dakle, ako palimo zemljišta palimo i te bakterije koja su nam potebne, a za nekoliko godina imaćemo degradaciju zemljišta, odnosno smanjenje humusa u njoj.“ 

Pored degradacije zemljišta i dima koji na autoputevima i magistralama može izazvati saobraćajne nezgode, paljenje strništa stvara i veliku štetu rezrvatima prirode, pa kao posledicu može imati i prirodnu katastrofu.