Jevrejska zajednica u Novom Bečeju, pre rata, brojala je preko 220 Jevreja koji su ostavili neizbrisiv trag u mestu u kojem su živeli i radili, dok je sinagoga u Novom Bečeju postojala od 1865. do 1947. godine kada je, najpre, prodata, a zatim i srušena.

Prisutnima su se ovom prilikom obratili Ljiljana Popov, predsednica Jevrejske opštine Zrenjanin i Miroslav Macura, pomoćnik predsednika opštine Novi Bečej.

„Zajednički suživot je bio za primer ostalim zajednicama. Vaš sugrađanin, verovatno pokojni, gospodin Kiselički napisao je jednu brošuru 1993. godine, aprila ste vi to štampali kao interni akt ili knjigu još neozvaničenu, koju upravo treba da dogovorimo sa novobečejskom opštinom, jer mi bismo to za Novi Bečej da uradimo da bude vaša knjiga i da bude ovekovečeno, jer je tu ispisano svih 247 imena, 146 stradalnika, njihova geneza, sve što postoji. Sve je prožeto suživotom sa ostalim narodima koji su ovde bili, što je kuriozitet, da je takva knjiga, dokumentacijski materijal, ali je prožet i osećanjima, situacijom i za pokoljenja pokazatelj kako bi trebalo živeti“, istakla je Ljiljana Popov.

„Danas smo se okupili na ovom mestu da oživimo sećanje na naše sugrađane, komšije, prijatelje, rodbinu, koji su živeli sa nama pre 83 godine u Novom Bečeju, koji su ostvarili veliki uticaj i ostavili traga ovde i doprineli da se opština razvija. Nažalost, zlo koje tada u celom svetu počelo nije zaobišlo ni Novi Bečej. Zato se opština Novi Bečej trudi da održava sećanje na naše sugrađane koji su nam u amanet ostavili mnogo toga, do Šlezingerove palate do Vajsovog magacina i jevrejskih gorblja koja se trudimo da održavamo, jer na taj način, dakle, čuvamo sećanje na naše sugrađane sa kojima smo zajedno živeli“, zaključio je Miroslav Macura.

jer na taj način, dakle, čuvamo sećanje na naše sugrađane sa kojima smo zajedno živeli“, zaključio je Miroslav Macura. Pre tri godine, osim postavke spomen ploče na nekadašnjem mestu sinagoge u Novom Bečeju, ispred Šlezingerove palate, nekadašnje kuće ugledne jevrejske porodice, postavljeno je i spomen obeležje, takozvani „Kamen spoticanja“, delo nemačkog umetnika Gintera Demniga.