“Naša ideja je bila da ovo stajalište bude drugačije od ostalih i da svakako bude mesto za promociju dečjeg likovnog stvaralaštva, kao i da se dečji radovi izmeste iz okvira zatvorenih školskih galerija i približe široj publici. Smatramo da smo izgradili još jedno pametno stajalište koje će, između ostalog, promovisati likovnu kulturu.”

Autobuska stajališta su danas mahom slična. „Pametna“, uz internet konekciju i solarno napajanje, ali najčešće ne ispunjavaju svoju osnovnu namenu – zaklon od vremenskih (ne)prilika. Ovo autobusko stajalište finansirala je Mesna zajednica u iznosu od oko 500 hiljada dinara, i i te kako pruža sigurno utočište od kiše, vetra, pa i sunca, a uz sve to je i „obučeno” u vesele boje i oblike.

“Ideja je potekla od osnovnih boja i holandskog slikara i teoretičara slikarstva Pita Mondrijana koji je razvio jedan oblik apstraktne umetnosti – neoplasticizam. Samog Mondrijana karakterišu prepoznatljivi pravougaonici u primarnim bojama, istaknuti pravim crnim linijama na beloj podlozi”, zaključio je Davidović.