Zašto?  Gde?   Kako?
Zašto? Gde? Kako?
Više ...
   
Ono što je našoj opštini nedostajalo je mapa opštine Novi Bečej na Internetu
Ono što je našoj opštini nedostajalo je mapa opštine Novi Bečej na Internetu
Više ...
   
Naručite potrebna dokumenta
Naručite potrebna dokumenta
Više ...
   

Izdvajamo  


   

Facebook  

   

Foto nedelje  

Sample image
   

Bratski gradovi  

   

Korisni linkovi  

   
   

Vremenska prognoza  

   

Kursna lista  

   

Muzej "Kotarka" Novo Miloševo

Detalji

Muzej "Kotarka"

 

Muzej "Kotarka" , zavičajni muzej Novog Miloševa, a može se slobodno reći i čitavog Banata. Iza 14 dorskih kapitela, leži nekadašnji žitni magacin porodice Karačonji, čiji se velelepni dvorac nalazi tačno preko puta sadašnjeg muzeja, a sam žitni magacin danas sija posebnim sjajem, jer se u njemu nalazi ogromna zbirka eksponata, starog nameštaja, posuđa, alata i drugih zanimljivih predmeta, koji otkrivaju istoriju ovog Banatskog sela.

 











Foto album

Kotarka






Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Muzej "Žeravica" Novo Miloševo

Detalji

Industrijsko tehnički Muzej "Žeravica"

 

Na dvadesetom kilometru od Novog Bečeja, nalazi se Novo Miloševo, selo koje čuva jedan od najvećih industrijsko tehničkih muzeja u Evropi.

Na njegovim vratima ponosno stoji vlasnik Čedomir Žeravica, koji je nastavio očevim stopama u očuvanju naše istorije.


Pregledajući porodične albume, sa fotografijama, otac Milivoj (1932 - 2009.) je polovinom 70-ih godina prošlog veka, naišao na fotografiju vršidbe žita 1939. godine, na kojoj on kao dečak, sedi na traktoru Fordson 10-20 HP iz 1924. godine. Imati traktor na selu, u to vreme, je bila prava retkost i svojevrsna atrakcija. Godinama kasnije traktor je, između ostalog, oduzet porodici u vreme konfiskacije.

 

Milivoj je vođen nostalgijom rešio da nabavi isti takav i preko prijatelja saznao da u okolini Kragujevca postoji baš takav. Kada je otišao da ga pogleda, u dvorištu je zatekao još nekoliko sličnih traktora iz tog vremena. Želeći da ih sve otkupi, rečeno mu je da su već tada bili spremni za prodaju u inostranstvo.


Tog dana je Milivoj, ne znajući, postavio temelje muzeja.
U narednim godinama je otkupljivao sve traktore do kojih je mogao da dođe, da bi ih sačuvao na našim prostorima, gde su hranili naše porodice. U početku je to bila mala zbirka od svega nekoliko traktora, privremeno smeštenih u staroj šupi. Vremenom je počeo da sakuplja i druge privredne mašine.

U vidu stalne postavke, zbirka je izložena javnosti 1991. godine, u namenski izgrađenom objektu.
Danas, zbirka koju je Čedomir doveo do nivoa svetske, nalazi se na preko 3.000m2 i broji preko 150 traktora, 10-ak parnih mašina, 40-ak oldtajmer automobila vojnih i civilnih, 40-ak motorcikala, 40-ak starih zanata, 50-ak stacionarnih motora, kolekcije radio, foto i TV aparata i još nekoliko hiljada alata i alatki.

Centralno mesto u kolekciji zauzimaju traktor "Hart-Parr 15-30A" iz 1920. godine, koji je u radnom stanju i parna mašina "Ruston Proctor & Co." iz 1884. godine.


Svi eksponati su zavedeni i za većinu postoji fabrička dokumentacija, koja se nalazi u biblioteci muzeja. Sajt www.muzejzeravica.org se redovno ažurira sa novim eksponatima.


Na eksponatima koji nisu u radnom stanju se vredno radi.

 

Godišnju edukativna prezentacija muzeja pod nazivom "Zalazak u svitanju" organizuje se svake druge subote septembra meseca, kada se u život vraćaju stare mašine i zanati, nekim starijim naraštajima za podsećanje, a nekim novim za nauk kako se živelo nekada.

U planu su i kreativne radionice za organizovane grupe.
Ipak, činjenica da je sve što se nalazi u muzeju prikupljeno na našem tlu, je najvrednija i na nju su svi iz muzeja posebno ponosni.



Muzej se nalazi na adresi Popov Arkadija 56, Novo Miloševo.

Radno vreme muzeja je radnim danima od 08-16 sati i subotom 08-13 sati. Posete van tog vremena je moguće zakazati na brojeve telefona: 023/ 781 909 i 064 009 32 09.

Dobrodošli!



Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Sokolac - Dvorac Dunđerski

Detalji

Sokolac

 

Dvorac je izgradio Lazar Dunđerski u poslednjim decenijama 19. veka. Dvorac je dobila u miraz Emilija Ivanović, kćerka Lazara Dunđerskog, kao i čitavo imanje koje se zvalo "Veliki salaš" koje je obuhvatalo 3997. jutara. Zgrada je prizemni slobodno stojeći objekat u prostranom parku. U osnovi zgrada je izguženi pravougaonik sa naglašenim ulaznim portikom i kolskim prilazom.

Dvorac je izgradio Lazar Dunđerski u poslednjim decenijama XIX veka. Dvorac je dobila u miraz Emilija Ivanović, kćerka Lazara Dunđerskog, kao i čitavo imanje koje se zvalo "Veliki salaš" koje je obuhvatalo 3997. jutara.

Zgrada je prizemni slobodno stojeći objekat u prostranom parku. U osnovi zgrada je izguženi pravougaonik sa naglašenim ulaznim portikom i kolskim prilazom. Portik nose četiri stuba, pokriven je crepom, i u njemu je smešten glavni ulaz u zgradu. Zadnja fasada ima pokrivenu terasu na visokom postamentu sa šest manjih stubova. Jednostavnost objektu daje četvoroslivno krovište, sa osmatračnicom na vrhu.

 

Dvorac je tipa poljskih dvoraca toga perioda, sa simetričnim rasporedom prostorija i ulaznim holom kao glavnom komunikacijonom prostorijom. Arhitekta je sproveo do detalja ideju i osnovne odlike klasicističkog stila. U kompleksu imanja Sokolac ima nekoliko pomoćnih objekata i mala prizemna klasicistička prizemna zgrada, zidana kao stan za domara. Ekonomski objekti, štale i niz manjih zgrada, naknadno su podignuti za različite namene života i rada na imanju. Danas je dvorac sa parkom u dosta lošem stanju, iako je deo privatne svoine. Dobro je što dvorac ima čuvara, jer se u njemu nalazi dosta originalnih stvari i slika Lenke Dunđerske iz doba dok su imanjem upravljali Dunđerski. Dvorac je proglašen za spomenik kulture 2001. godine.

 

Vlasnik dvorca Lazar Dunđerski je bio dobar kockar, ali jednog dana je na kartama izgubio i dvorac i imanje oko njega. Protivnik Lazara Dunđerskog je ponudio da bi ako naravno želi, Lazar mogao da povrati celo imanje samo jednim pucnjem iz pištolja. Naravno da to i nije bio tako lak zadatak jer je morao da pogodi jabuku na glavi svoje supruge.

Pored svog rizika da izgubi i ženu i imanje Lazar je prihvatio ponudu. Nanišanio je, zadržao dah i opalio. Lazaru definitivno nije bio dan za kartanje, ali zato za lov itekakav. Nije mu zadrhtala ruka i pogodio je jabuku na glavi svoje supruge i povratio i imanje i dvorac.





Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Glavaševa kuća

Detalji

Glavaševa kuća

 

U ulici Josif Marinković broj 69 u Vranjevu rodio se dr Vladimir Glavaš, veliki narodni dobrotvor (1834-1909.), koji je kuću zaveštao crkvi, a kuća je danas poznata kao „Glavaševa kuća“ i primer je bogatije građanske kuće iz polovine devetnaestog veka.

Na uglu ulica Josif Marinković i Svetozar Marković u Novom Bečeju, u Vranjevu, nalazi se stara kuća porodice Glavaš, na kojoj su otpočeli radovi adaptacije i uređivanja, kako bi Novi Bečej dobio prostor koji će biti temelj za osnivanje zavičajnog muzeja.

Radovi na kući su započeti krajem 2006. godine sredstvima dobijenim od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva koja su namenjena razvoju ruralnog turizma. Završeni su radovi na krovu objekta, urađena je hidroizolacija i zamenjeni su podovi, sanirana su oštećenja na zidovima i postavljena je nova elektroinstalacija, vodovod i dovod plina, a početkom 2008. godine započeti su radovi na restauraciji jedinstvene zidne dekoracije enterijera.

Iz projekta za obnovu fasada u 2008. godini se planira i obnova fasade ovog objekta, koja će ostati u stilu u kom je građena, početak XIX veka, a pored radova na glavnom objektu, planira se i adaptacija pomoćnih objekata.

 

Kao poslednja faza u realizaciji uređenja „Glavaševe kuće“ biće uređenje dvorišta, velikog "ajnforta" i osposobljavanje tavanskog prostora za razne aktivnosti. Osim radova koji se odnose na adaptaciju i uređivanje, planiraju se i sadržaji koji će oživeti prostor, a po rečima Dragana Rauškog, načelnika Odeljenja za urbanizam i stambeno-komunalne poslove opštine Novi Bečej, moguće je uređenje enterijera zatečenim nameštajem i predmetima iz stare „Glavaševe kuće“, uređenje dela enterijera predmetima vezanim za poznatog novobečejskog kompozitora Josifa Marinkovića i predmetima koji će oslikati građanstvo XIX veka, dok se u pomoćnim objektima planira prezentacija starih zanata, kao i postavka starih predmeta iz oblasti zemljoradnje i stočarstva.



O dr Vladimiru Glavašu i "Glavaševoj kući"

 

U ulici Josif Marinković broj 69 u Vranjevu rodio se dr Vladimir Glavaš, veliki narodni dobrotvor (1834-1909.), koji je kuću zaveštao crkvi, a kuća je danas poznata kao "Glavaševa kuća" i primer je bogatije građanske kuće iz polovine devetnaestog veka.

Vladimir Glavaš je diplomirao prava u Pragu 1862. godine, a tokom studiranja družio se sa Jovanom Jovanovićem Zmajem, te su Novobečejci imali prilike da ih sreću u Novom Bečeju, kao i druge istaknute ljude koji su posećivali Vladimira Glavaša, kao što su Svetozar Miletić, Đura Jakšić i drugi poznati Srbi tog vremena.

Glavaš je kratko radio kao advokat, jer se posao nije slagao sa njegovim moralnim vrednostima, pa se posvetio ekonomiji (zemljoradnji). Svoju kuću na glavnoj ulici Vranjeva, koja je sada pod zaštitom države kao vredan spomenik, poklonio je pravoslavnoj crkvi u Vranjevu.

U kući se nalaze ostaci stilskog nameštaja (dve stolice, dva stara kanabea, jedan zidni plakar) i nekoliko portreta (4 komada) članova bivše porodice Glavaških, koje je radio slikar Nikola Aleksić. Drvenarija, ragastovi vrata, tapete i drugo su dekoracije iz odgovarajuće epohe i kao dekorativni rekviziti se izvrsno uklapaju u kućni ambijent.

 

Zgrada je tipičan i reprezentativni primerak kuće iz vremena bidermajera. Kako su delimično očuvane stvari i unutrašnja dekoracija, ambijent je potpuniji i dočavara utisak iz vremena kada je sagrađena. Kao građevinsko, stilsko i estetsko građansko delo treba da bude sačuvana u svom autentičnom izgledu.





Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Slano kopovo - rezervat ptica

Detalji

Slano kopovo

 

Slano kopovo je jedan od poslednjih reprezentativnih primera panonskih slatina i pustara koje su od izuzetnog znacaja za ocuvanje bogatstva biljnog i životinjskog sveta Vojvodine. Nastalo je delovanjem reke Tise koja je u prošlosti cesto menjala svoj tok, razlivala se i plavila okolne udoline.

Slano kopovo je jedan od poslednjih reprezentativnih primera panonskih slatina i pustara koje su od izuzetnog značaja za očuvanje bogatstva biljnog i životinjskog sveta Vojvodine. Nastalo je delovanjem reke Tise koja je u prošlosti često menjala svoj tok, razlivala se i plavila okolne udoline. Jedan od prastarih rečnih meandara je i Slano kopovo, u Banatu kod Novog Bečeja, zaostao nakon obilnih melioracija na tlu Vojvodine.

Na području Slanog kopova se javljaju specifične slatinske biljne zajednice koje su u fazi nestajanja u celoj Panonskoj niziji. One se odlikuju prisustvom velikog broja retkih i ugroženih vrsta i, osim na Slanom kopovu, očuvale su se još jedino na lokalitetima Okanj i Rusanda.

Specijalni rezervat prirode ”Slano kopovo” je uredbom Vlade Republike Srbije 2001. godine proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja prve kategorije. Za staraoca ovog prirodnog, dobra koje se prostire na 976 hektara, odredeno je Lovačko udruženje iz Novog Bečeja.

U julu 2004. godine Slano kopovo je proglašeno za svetski značajno vodeno stanište po Ramsarskoj konvenciji, koju je naša zemlja ratifikovala 1976. godine. Time je otvorena nova stranica u zaštiti i mogućnost razvoja međunarodnih projekata na ovom jedinstvenom području u Vojvodini, na dobrobit lokalnog stanovništva i prirode.

Ovaj rezervat jedno je od najvažnijih i najosobenijih staništa ptica u Srbiji i Evropi, gde se gnezdi znatan broj vrsta sa svetske crvene liste ugroženih ptica. Do sada je na Slanom kopovu zabeleženo prisustvo više od 200 različitih vrsta. Ovo područje je najznačajnija usputna migratorna stanica za više stotina hiljada ptica vodenih staništa iz mnogih krajeva Evrope i zapadnog Sibira.

Zbog svojih izuzetnih vrednosti, Slano kopovo je 1989. i 2000. godine označeno kao medunarodno značajno stanište ptica po IBA projektu s površinom od 2.660 hektara. Tokom jeseni na ovom jedinstvenom prostoru okuplja se cak 20.000 ždralova, što je osobenost svega nekoliko lokaliteta u Evropi. Slano kopovo je bilo poslednje gnezdilište plavokljune patke u našoj zemlji, koja je izumrla pre četiri decenije.

Uz finansijsku pomoć Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj na Slanom kopovu su prethodnih godina realizovane brojne akcije vezane za aktivnu zaštitu, kao i aktivnosti usmerene na promociju rezervata u javnosti.

Postavljeno je nekoliko informativnih tabli, izgrađene su tri osmatračnice za ljubitelje prirode, a štampan je i prospekt rezervata. U planu je i izgradnja prijemnog punkta za posetioce, koji bi se sastojao od osmatračnice, nadstrešnice i prostorija za čuvara rezervata i gde bi oni mogli da dobiju promotivne materijale.





Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Još članaka...

  1. Arača
   
   
   
   
   
   
   
   
   
   
   
   
   
   
© OU Novi Bečej 2013. Sva prava zadržana.