25.-27.avgust 2017.
25.-27.avgust 2017.
Više ...
   
Ono što je našoj opštini nedostajalo je mapa opštine Novi Bečej na Internetu
Ono što je našoj opštini nedostajalo je mapa opštine Novi Bečej na Internetu
Više ...
   
Virtuelni matičar
Virtuelni matičar
Više ...
   

Izdvajamo  


   

Facebook  

   

Foto nedelje  

Sample image
   

Bratski gradovi  

   

Korisni linkovi  

   
   
   

Vremenska prognoza  

   
   

Kursna lista  

   
   

Aktuelno

20.10.2017.

ČUVANJE TRADICIJE U „GLAVAŠEVOJ KUĆI“ 

cool Image

 

Umeće pravljenja vina u ljudskoj istoriji ima dugu tradiciju. Prvo sistemsko uzgajanje vinove loze započeto je u Mesopotamiji i Egiptu 4.000 godina pre naše ere. Na teritoriji Evrope jačanju vinokulture doprineli su Rimljani početkom nove ere, dok je osnov modernoj vinskoj industriji dalo Pasterovo otkriće mikrobiološkog pravljenja vina u 19. veku.

 

Poslednjih nekoliko godina Zavičajni klub Novobečejaca i Vranjevčana u saradnji sa Turističkom organizacijom opštine Novi Bečej, u dvorištu muzeja „Glavaševa kuća“ u Novom Bečeju tokom oktobra organizuje prikaz tradicionalne berbe grožđa i priprema kojima počinje proizvodnja ovog najpoznatijeg alkoholnog napitka. Branislav Vojnov, predsednik Zavičajnog kluba Novobečejaca i Vranjevčana, kaže da su se ovi poslovi u prošlosti obavljali različito u zavisnosti od područja i imovnog stanja ljudi: „Radilo se sa što više pomagala, a gde se nije imalo, radilo se angažovanjem ljudstva. Bila je to prilika da se oni koji rade zabave, druže, upoznaju. Pošto je većina bila srednje-nižeg sloja, postupak se najčešće sastojao od ručnog mlevenja grožđa ili gaženja u velikim kacama, buradima i taljigama. Da bi se pokazalo da to sve nije težak fizički posao, što zasigurno jeste bio, uključivala se muzika, pesma i druženje, kao što i mi prikazujemo u „Glavaševoj kući“. Na taj način ljudi su jedan vrlo težak posao priželjkivali kao vrstu lepe zabave.“

Nakon berbe i muljanja grožđe mora da odstoji, nakon čega kreću prirodni procesi, kaže dalje Vojnov: „To su procesi o kojima su se starali domaćini i stručna lica. Najpre je bila potrebna čista radna snaga, potom stručna snaga, nakon čega je dolazila poslednja faza, a to je degustacija i kozumiranje vina, na slavama, slavljima i raznim druženjima. U ljudima je istina koja isplivava onog momenta kad se konzumira vino. To su znali i stari Latini, od kojih nam je ostala izreka „U vinu je istina“. Naš Novi Bečej ima sreću da na jednom području ima izuzetnu vrstu grožđa, usled spcifičnosti prostora na kojem uspeva. U pitanju je Biserno ostrvo, odnosno vinova loza Krokan, koja je poreklom iz Alžira odakle su je u Evropu preneli Francuzi. Danas Krokan uspeva samo u okolini Bordoa i na Bisernom ostrvu u Novom Bečeju.“

Prema rečima Branislava Vojnova, vino Krokan se zbog svog kvaliteta i specifičnosti pilo na mnogim dvorovima, voleo ga je Josip Broz Tito, a navodno se našlo i na Titaniku uz najkvalitetnija svetska vina, što ga čini jednim od najprepoznatljivijih brendova ovog područja.

Bilo da neko voli da pije bela, crna ili crvena vina, slatka ili opora, jedno je sigurno, u „Glavaševoj kući“, uz muziku, pesmu i miholjsko leto još jednom je slavljeno umeće pravljena vina, a ova tradicija sačuvana od zaborava.

cool Image

cool Image

cool Image

cool Image


cool Image

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn
   
   
   
   
   
   
   
   
   
   
   
   
   
© OU Novi Bečej 2013. Sva prava zadržana.